Успение Пресвятой Богородицы

УСПЕ~НIЕ ПРЕСТ&Ы~Z ВЛ&ДЧЦЫ НА~ШЕZ БЦ&Ы И# ПРИСНОДВ&Ы МРІИ.

Юл. 15 августа


Флп., 240 зач., II.5-11

(За? ©м.) Сіe бо да мyдрствуетсz въ вaсъ, є4же и3 во хrтЁ ї}сэ: и4же, во w4бразэ б9іи сhй, не восхищeніемъ непщевA бhти рaвенъ бGу: но себE ўмaлилъ [и3стощи1лъ], зрaкъ рабA пріи1мъ, въ под0біи человёчестэмъ бhвъ, и3 w4бразомъ њбрётесz ћкоже человёкъ: смири1лъ себE, послушли1въ бhвъ дaже до смeрти, смeрти же кrтныz. Тёмже и3 бGъ є3го2 превознесE и3 даровA є3мY и4мz, є4же пaче всsкагw и4мене, да њ и4мени ї}совэ всsко колёно поклони1тсz нбcныхъ и3 земнhхъ и3 преисп0днихъ, и3 всsкъ љзhкъ и3сповёсть, ћкw гDь ї}съ хrт0съ въ слaву бGа nц7A.


Лк., 54 зач. XX.38-42, XI.27-28

(За? н7д.) Бhсть же ходsщымъ и5мъ, и3 сaмъ вни1де въ вeсь нёкую: женa же нёкаz и4менемъ мaрfа пріsтъ є3го2 въ д0мъ св0й. И# сестрA є4й бЁ нарицaемаz марjа, ћже и3 сёдши при ногY ї}сwву, слhшаше сл0во є3гw2. Мaрfа же м0лвzше њ мн0зэ слyжбэ, стaвши же речE: гDи, не брежeши ли, ћкw сестрA моS є3ди1ну мS њстaви служи1ти; рцы2 u5бо є4й, да ми2 пом0жетъ. Tвэщaвъ же ї}съ речE є4й: мaрfо, мaрfо, печeшисz, и3 м0лвиши њ мн0зэ, є3ди1но же є4сть на потрeбу: марjа же бlгyю чaсть и3збрA, ћже не tи1метсz t неS. Бhсть же є3гдA глаг0лаше сі‰, воздви1гши нёкаz женA глaсъ t нар0да, речE є3мY: блажeно чрeво носи1вшее тS, и3 сосц†, ±же є3си2 ссaлъ. Џнъ же речE: тёмже u5бо блажeни слhшащіи сл0во б9іе и3 хранsщіи є5.

Къ рzдово1му зача1лу седми1цы.